Diskriminacija

Diskriminacija. Reč koja je nepravedno izostavljena u sektoru privatnog preduzetništva. Diskriminacija, reč koja se tim povodom često koristi, naročito među gluvima. Sa razlogom….

 

Diskriminacija gluvih osoba prilično je zastupljena u Srbiji, negde više ili manje – ali ima je u svim radnim segmentima. Veliki problem predstavlja njeno otkrivanje, jer je prijavljenu diskriminaciju izuzetno teško dokazati usled različitih sukoba interesa – naročito ako je izražena u dvostrukom mobingu (po horizontalnoj i vertikalnoj osnovi) – što ponekad može da poprimi i eksplicitne razmere, usled loše pozicije gluvog lica u radnoj hijerarhiji firme u kojoj je zaposlen.

 

Primeri za to postoje i dokumentovani su kod nas u raznim novinskim člancima. Slučaj koji se 2011. dogodio u Beogradu… kao i lokalna vest iz Čačka, samo su neki od primera diskriminacije.

Prilog Marijane Tešević iz Agencije za društveno odgovorno poslovanje “CSR” u istraživanju diskriminacije gluvih lica sprovedenog januara prošle godine u Novom Sadu, koja kaže da najveći broj diskriminacija dolazi u slučajevima prilikom zapošljavanja osoba sa oštećenim sluhom, jer većina njih biva uskraćena za adekvatna radna mesta.

Uopšte rečeno, diskriminacija prema gluvim licima licima zastupljena je na svim nivoima međuljudske komunikacije, i najviše je izražena na administratorskim položajima (šalteri opština, pošta, banaka i sl.), zatim u čekaonicama (mobilna telefonija, medicina, policija), a tu su i prosvetni radnici (škola, roditeljski sastanci) …

Uslovi za ublažavanje diskriminacije u Srbiji su trenutno izuzetno teški – i biće potrebno dosta vremena da se oni koriguju, što će biti nemoguće bez prisustva Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Naravno, problem diskriminacije nemoguće je rešiti bez prisustva tumača angažovanih za prevođenje na znakovni jezik.

Prema njihovim rečima, Opšte (zajedničke) karakteristike Prevodilačkih servisa i zapažanja angažovanih u Servisima, iz dokumenta ATSZJ ( Asocijacije tumača srpskog znakovnog jezika) su:

• Nepostojanje edukacije o radu Prevodilačkog servisa i tumača u okviru Servisa
• Nedostatak tehničke opreme… Servisi po pravilu nemaju računar i štampač koji su im neophodni za izradu radnih lista i vođenja evidencija korisnika i pruženih usluga.
• Nedostatak finansijskih sredstava za štampanje radnih lista, komunikaciju mobilnim telefonom sa korisnicima servisa i za putne troškove tumača.
• Nedostatak internet konekcije
• Neadekvatan radni prostor.
• Nedovoljan broj tumača ( ova klauzula je gluvim licima i najvažnija, jer se često dešava da korisnici ne mogu dobiti uslugu, pošto je jedini tumač na drugom zadatku, ili je tumač i sekretar lokalne Organizacije pa zbog duplog angažovanja nije u stanju pružiti prevodilačku uslugu.

Prema modelu Zakona o upotrebi znakovnog jezika Saše Gajina koji je izdao Centar za unapređenje pravnih studija u Beogradu 2013.godine  govori se o zabrani diskriminacije gluvih osoba, posebno u pogledu prava na korišćenje znakovnog jezika za koji se nadamo da će  u toku ove godine konačno biti usvojen.